Ako bismo morali da pronađemo univerzalni ljudski jezik – to bi bio ples. Pokret ne laže. Ples je umetnost, terapija i put ka sebi i drugom.... U RTS Labu smo zaplesali sa prodekanom za nastavu sa Instituta za umetničku igru, profesorom doktorom Snežanom Arnautović Stjepanović. Od kada možemo da govorimo o umetničkom plesu, šta je plesni performans, da li smo svi sposobni za igru, i šta ona donosi našem životu… Pogledajte kako je sve počelo kada je čovek ples dovodio u direktnu vezu sa prirodom, kada je igra bila ritual za dozivanje kiše, i kako su ti počeci doveli do oblikovanja nacionalnih plesova, pa tako i kultura. Koja je razlika između klasičnog i modernog plesa, i kako je jedna fizičarka ples dovela u vezu sa naukom. Emisiju je vodila Ivanka Joksimović. Urednik emisije je Jovana DŽambić.

Kroz jedan kanal u selu Bečmen, u opštini Surčin, ogledaju se naš odnos prema vodi i naše naravi. Dok se jedni žale na neprijatne mirise kanala u koji se ispuštaju septičke jame, zbog čega bi kanal trebalo zatrpati, drugi tvrde da im je on potreban zbog odvodnjavanja.... Niko ne poriče da zagađenja postoje, ali se ništa ne čini da se ona spreče. U drugom delu emisije biće reči o istraživanju u Novom Sadu koje je otkrilo prisustvo droga u Dunavu u blizini ispusta otpadnih voda, ali i DDT-a i njegovih metabolita. Upotreba DDT-a je zabranjena još 70-ih godina 20. veka, jer je ovaj perzistentni polutant izuzetno štetan po ljudsko zdravlje. Kako preraditi i iznova upotrebiti vodu iz klasične industrije, videćemo na primeru klanice u Pećincima.

Rajko je robot nastao u laboratoriji Mašinskog fakulteta u Beogradu. On je spoj veštačke inteligencije i kognitivnih sposobnosti, ocenjuje ljude i stvari, prepoznaje ih i odlučuje šta dalje da radi. To znači da robot Rajko može samostalno da uči.... Domino je njegov kolega robot, koji ima drugu upravljačku strategiju. Od Rajka se razlikuju po načinu kretanja i po činjenici da su za njegovo funkcionisanje ponekad odlučujući samo pikseli. Dva robota lepo sarađuju.

Posle Drugog svetskog rata, nova vlast donosi nova pravila. Da bi se jugoslovenska poljoprivreda što uspešnije oporavila od ratnih razaranja, trebalo je sprovesti reforme i osposobiti najšire slojeve stanovništva za uspešno bavljenje poljoprivredom.... Zemljište je oduzeto svima koji su imali iznad propisanog maksimuma i dodeljeno seljacima bezemljašima, državnim preduzećima i ustanovama. Država je administrativnim merama pokušavala da pokrene poljoprivredu kako bi obezbedila dovoljno hrane za vojsku, institucije i stanovništvo. Za selo i seljake dolazi surovi period otkupa i osnivanja radnih zadruga koji će trajati nekoliko godina i znatno promeniti njihov život.

Makijavelijevo delo „Vladar“ ili „Vladalac“, kako ga prevode, vekovima izaziva pažnju kako javnosti tako i naučnih krugova.... Makijaveli na početku svog dela kaže: Oni koji žele da zadobiju milost nekog vladaoca veoma često poklanjaju mu ono što smatraju najdragocenijim u svojoj imovini ili ono što je njemu najdraže. Ovo delo Nikolo Makijaveli pisao je i poklonio čuvenom Lorencu Pjeru de Medičiju. Kosta Čavoški nas u ovoj emisiji vodi kroz život i delo Nikola Makijavelija, otkriva nam zašto knjiga i danas ima uticaja, koliko se priroda ljudska kroz vekove menjala, šta je to i da li postoji makijavelizam, kao i to da li Makijavelijevo zapažanje potvrđuje i vreme u kome živimo. 23:00 Kvadratura kruga: Vojvodina u 1000 slika, prvi deo Zemlja je vojvođanskim paorima odredila način života i u velikoj meri ispisala njihovu sudbinu. U prošlosti, mnogi narodi otimali su se o to parče nekadašnjeg panonskog mora, koje nije oduvek bilo tako rodno i plodno. Veliki deo Vojvodine, a posebno Banata, bio je ispresecan peščarama, ritovima i močvarama koje su isušivane da bi se od njih oteo komad plodne zemlje. Austrougarska je na tome posebno radila jer je Vojvodina obezbeđivala trećinu ukupnog žita toj velikoj carevini. Novi Bečej je u 19. veku bio najveća žitarska luka u Evropi iz koje je svake godine odlazilo oko 300 brodova sa žitom za Peštu, Beč, Trst... Vojvodina je razapeta između neba i zemlje, između Banata, Bačke i Srema. Po čemu se te tri oblasti razlikuju i šta svaku od njih čini posebnom, kakve je ljude stvorilo to podneblje i kakve je razlike iznedrilo između Banaćana, Bačvana i Sremaca, otkrivamo u novom izdanju Kvadrature kruga. Nezaobilazne su i priče o životu na salašima, kojih je u vojvođanskim atarima bilo više od 200.000, kao i mesta, ulice kuće u kojima su stasavali velikani srpske književnosti i umetnosti: Miloš Crnjanski, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Branko Radičević, Đura Jakšić, Uroš Predić, Paja Jovanović, Sava Šumanović, Milan Konjović i mnogi drugi.